sàstānčiti
sàstānčiti () nesvrš. 〈prez. sàstānčīm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sastančiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sastančim |
| 2. | sastančiš |
| 3. | sastanči |
| množina | |
| 1. | sastančimo |
| 2. | sastančite |
| 3. | sastanče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sastančit ću |
| 2. | sastančit ćeš |
| 3. | sastančit će |
| množina | |
| 1. | sastančit ćemo |
| 2. | sastančit ćete |
| 3. | sastančit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | sastančah |
| 2. | sastančaše |
| 3. | sastančaše |
| množina | |
| 1. | sastančasmo |
| 2. | sastančaste |
| 3. | sastančahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sastančio sam |
| 2. | sastančio si |
| 3. | sastančio je |
| množina | |
| 1. | sastančili smo |
| 2. | sastančili ste |
| 3. | sastančili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sastančio |
| 2. | bio si sastančio |
| 3. | bio je sastančio |
| množina | |
| 1. | bili smo sastančili |
| 2. | bili ste sastančili |
| 3. | bili su sastančili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sastanči |
| množina | |
| 1. | sastančimo |
| 2. | sastančite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| sastančeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sastančio, sastančila, sastančilo | |
| sastančili, sastančile, sastančila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| sastančen, sastančena, sastančeno | |
| sastančeni, sastančene, sastančena | |
Definicija
provoditi mnogo vremena na sastancima, gubiti vrijeme na sastancima ili na dugom sastanku, usp. sastanak (2)
Etimologija
✧ vidi sàstati
