sagòrjeti
sagòrjeti svrš. 〈prez. sàgorīm, pril. pr. -ēvši, prid. rad. sagòrio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sagorjeti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sagorim |
| 2. | sagoriš |
| 3. | sagori |
| množina | |
| 1. | sagorimo |
| 2. | sagorite |
| 3. | sagore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sagorjet ću |
| 2. | sagorjet ćeš |
| 3. | sagorjet će |
| množina | |
| 1. | sagorjet ćemo |
| 2. | sagorjet ćete |
| 3. | sagorjet će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | sagorjeh |
| 2. | sagorje |
| 3. | sagorje |
| množina | |
| 1. | sagorjesmo |
| 2. | sagorjeste |
| 3. | sagorješe |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sagorio sam |
| 2. | sagorio si |
| 3. | sagorio je |
| množina | |
| 1. | sagorjeli smo |
| 2. | sagorjeli ste |
| 3. | sagorjeli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sagorio |
| 2. | bio si sagorio |
| 3. | bio je sagorio |
| množina | |
| 1. | bili smo sagorjeli |
| 2. | bili ste sagorjeli |
| 3. | bili su sagorjeli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sagori |
| množina | |
| 1. | sagorimo |
| 2. | sagorite |
| glagolski prilog prošli | |
| sagorjevši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sagorio, sagorjela, sagorjelo | |
| sagorjeli, sagorjele, sagorjela | |
Definicija
| 1. | () a. biti uništen vatrom, požarom; izgorjeti b. pren. propasti od pretjerana naprezanja, naporna rada, silne želje ili od teške bolesti |
| 2. | (što) a. spaliti, sažeći b. oštetiti, uništiti sredstvom koje izjeda, razjeda [sagorjeti od opasne kiseline] |
Etimologija
✧ s (a)- + v. gorjeti
