saòbraćati
saòbraćati nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| saobraćati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | saobraćam |
| 2. | saobraćaš |
| 3. | saobraća |
| množina | |
| 1. | saobraćamo |
| 2. | saobraćate |
| 3. | saobraćaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | saobraćat ću |
| 2. | saobraćat ćeš |
| 3. | saobraćat će |
| množina | |
| 1. | saobraćat ćemo |
| 2. | saobraćat ćete |
| 3. | saobraćat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | saobraćah |
| 2. | saobraćaše |
| 3. | saobraćaše |
| množina | |
| 1. | saobraćasmo |
| 2. | saobraćaste |
| 3. | saobraćahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | saobraćao sam |
| 2. | saobraćao si |
| 3. | saobraćao je |
| množina | |
| 1. | saobraćali smo |
| 2. | saobraćali ste |
| 3. | saobraćali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam saobraćao |
| 2. | bio si saobraćao |
| 3. | bio je saobraćao |
| množina | |
| 1. | bili smo saobraćali |
| 2. | bili ste saobraćali |
| 3. | bili su saobraćali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | saobraćaj |
| množina | |
| 1. | saobraćajmo |
| 2. | saobraćajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| saobraćajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| saobraćao, saobraćala, saobraćalo | |
| saobraćali, saobraćale, saobraćala | |
Definicija
razg.
| 1. | (), v. prometovati |
| 2. | (s kim) srp. komunicirati, ophoditi se; suobraćati |
