pròkārtati
pròkārtati svrš. 〈prez. ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. pròkārtān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prokartati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prokartam |
| 2. | prokartaš |
| 3. | prokarta |
| množina | |
| 1. | prokartamo |
| 2. | prokartate |
| 3. | prokartaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prokartat ću |
| 2. | prokartat ćeš |
| 3. | prokartat će |
| množina | |
| 1. | prokartat ćemo |
| 2. | prokartat ćete |
| 3. | prokartat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | prokartah |
| 2. | prokarta |
| 3. | prokarta |
| množina | |
| 1. | prokartasmo |
| 2. | prokartaste |
| 3. | prokartaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prokartao sam |
| 2. | prokartao si |
| 3. | prokartao je |
| množina | |
| 1. | prokartali smo |
| 2. | prokartali ste |
| 3. | prokartali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prokartao |
| 2. | bio si prokartao |
| 3. | bio je prokartao |
| množina | |
| 1. | bili smo prokartali |
| 2. | bili ste prokartali |
| 3. | bili su prokartali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prokartaj |
| množina | |
| 1. | prokartajmo |
| 2. | prokartajte |
| glagolski prilog prošli | |
| prokartavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prokartao, prokartala, prokartalo | |
| prokartali, prokartale, prokartala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| prokartan, prokartana, prokartano | |
| prokartani, prokartane, prokartana | |
Definicija
| 1. | (što) izgubiti što kartajući se; proigrati [prokartati imanje] |
| 2. | (se) odati se strasti kockanja igrajući karte |
