prokázati
prokázati (koga, što) svrš. 〈prez. pròkāžēm, pril. pr. -āvši, prid. trp. pròkāzān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prokazati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prokažem |
| 2. | prokažeš |
| 3. | prokaže |
| množina | |
| 1. | prokažemo |
| 2. | prokažete |
| 3. | prokažu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prokazat ću |
| 2. | prokazat ćeš |
| 3. | prokazat će |
| množina | |
| 1. | prokazat ćemo |
| 2. | prokazat ćete |
| 3. | prokazat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | prokazah |
| 2. | prokaza |
| 3. | prokaza |
| množina | |
| 1. | prokazasmo |
| 2. | prokazaste |
| 3. | prokazaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prokazao sam |
| 2. | prokazao si |
| 3. | prokazao je |
| množina | |
| 1. | prokazali smo |
| 2. | prokazali ste |
| 3. | prokazali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prokazao |
| 2. | bio si prokazao |
| 3. | bio je prokazao |
| množina | |
| 1. | bili smo prokazali |
| 2. | bili ste prokazali |
| 3. | bili su prokazali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prokaži |
| množina | |
| 1. | prokažimo |
| 2. | prokažite |
| glagolski prilog prošli | |
| prokazavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prokazao, prokazala, prokazalo | |
| prokazali, prokazale, prokazala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| prokazan, prokazana, prokazano | |
| prokazani, prokazane, prokazana | |
Definicija
| 1. | prijaviti vlasti; potkazati, denuncirati |
| 2. | otkriti ono što se krije; odati |
| 3. | jez. knjiž. arh. unaprijed reći, predskazati ono što će se dogoditi |
Etimologija
✧ pro-4 + v. kazati
