prȍtiv (II)
prȍtiv (II) pril.,
Definicija
ob. u:
Frazeologija
⃟ biti protiv (čega, koga) u izjašnjavanju ili izglasavanju protiviti se, opr. biti za (što);
ja sam protiv protivim se, ja sam protivan;
nemati ništa protiv biti sporazuman, suglasan s čim, slagati se
ja sam protiv protivim se, ja sam protivan;
nemati ništa protiv biti sporazuman, suglasan s čim, slagati se
Etimologija
✧ vidi prȍtiv (I)
