racionalìzam
racionalìzam m 〈G -zma〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | racionalizam |
| G | racionalizma |
| D | racionalizmu |
| A | racionalizam |
| V | racionalizme |
| L | racionalizmu |
| I | racionalizmom |
| množina | |
| N | racionalizmi |
| G | racionalizama |
| D | racionalizmima |
| A | racionalizme |
| V | racionalizmi |
| L | racionalizmima |
| I | racionalizmima |
Definicija
fil. učenje prema kojemu je razum izvor svake spoznaje, nedvojbeno sposoban utvrditi bitak, te je nadređen iskustvu koje samo pomaže da razum dođe do punog izražaja; sve što postoji ima neki razložni uzrok postojanja pa u pravilu nema ničega što se ne bi moglo razumjeti; najznačajniji predstavnici: R. Descartes, B. Spinoza, G. W. Leibniz
Etimologija
✧ vidi rȁcionālan
