spaljívati
spaljívati (što) nesvrš. 〈prez. spàljujēm, pril. sad. spàljujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| spaljivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | spaljujem |
| 2. | spaljuješ |
| 3. | spaljuje |
| množina | |
| 1. | spaljujemo |
| 2. | spaljujete |
| 3. | spaljuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | spaljivat ću |
| 2. | spaljivat ćeš |
| 3. | spaljivat će |
| množina | |
| 1. | spaljivat ćemo |
| 2. | spaljivat ćete |
| 3. | spaljivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | spaljivah |
| 2. | spaljivaše |
| 3. | spaljivaše |
| množina | |
| 1. | spaljivasmo |
| 2. | spaljivaste |
| 3. | spaljivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | spaljivao sam |
| 2. | spaljivao si |
| 3. | spaljivao je |
| množina | |
| 1. | spaljivali smo |
| 2. | spaljivali ste |
| 3. | spaljivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam spaljivao |
| 2. | bio si spaljivao |
| 3. | bio je spaljivao |
| množina | |
| 1. | bili smo spaljivali |
| 2. | bili ste spaljivali |
| 3. | bili su spaljivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | spaljuj |
| množina | |
| 1. | spaljujmo |
| 2. | spaljujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| spaljujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| spaljivao, spaljivala, spaljivalo | |
| spaljivali, spaljivale, spaljivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| spaljivan, spaljivana, spaljivano | |
| spaljivani, spaljivane, spaljivana | |
Etimologija
✧ vidi spáliti
