spȑčkati
spȑčkati (što) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. spȑčkān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sprčkati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sprčkam |
| 2. | sprčkaš |
| 3. | sprčka |
| množina | |
| 1. | sprčkamo |
| 2. | sprčkate |
| 3. | sprčkaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sprčkat ću |
| 2. | sprčkat ćeš |
| 3. | sprčkat će |
| množina | |
| 1. | sprčkat ćemo |
| 2. | sprčkat ćete |
| 3. | sprčkat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | sprčkah |
| 2. | sprčka |
| 3. | sprčka |
| množina | |
| 1. | sprčkasmo |
| 2. | sprčkaste |
| 3. | sprčkaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sprčkao sam |
| 2. | sprčkao si |
| 3. | sprčkao je |
| množina | |
| 1. | sprčkali smo |
| 2. | sprčkali ste |
| 3. | sprčkali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sprčkao |
| 2. | bio si sprčkao |
| 3. | bio je sprčkao |
| množina | |
| 1. | bili smo sprčkali |
| 2. | bili ste sprčkali |
| 3. | bili su sprčkali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sprčkaj |
| množina | |
| 1. | sprčkajmo |
| 2. | sprčkajte |
| glagolski prilog prošli | |
| sprčkavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sprčkao, sprčkala, sprčkalo | |
| sprčkali, sprčkale, sprčkala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| sprčkan, sprčkana, sprčkano | |
| sprčkani, sprčkane, sprčkana | |
Definicija
razg. pejor. loše obaviti, površno uraditi
Etimologija
✧ s (a)- + v. prčkati
