spŕdati se
spŕdati se (s kim) nesvrš. 〈prez. spȓdām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sprdati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sprdam |
| 2. | sprdaš |
| 3. | sprda |
| množina | |
| 1. | sprdamo |
| 2. | sprdate |
| 3. | sprdaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sprdat ću |
| 2. | sprdat ćeš |
| 3. | sprdat će |
| množina | |
| 1. | sprdat ćemo |
| 2. | sprdat ćete |
| 3. | sprdat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | sprdah |
| 2. | sprdaše |
| 3. | sprdaše |
| množina | |
| 1. | sprdasmo |
| 2. | sprdaste |
| 3. | sprdahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sprdao sam |
| 2. | sprdao si |
| 3. | sprdao je |
| množina | |
| 1. | sprdali smo |
| 2. | sprdali ste |
| 3. | sprdali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sprdao |
| 2. | bio si sprdao |
| 3. | bio je sprdao |
| množina | |
| 1. | bili smo sprdali |
| 2. | bili ste sprdali |
| 3. | bili su sprdali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sprdaj |
| množina | |
| 1. | sprdajmo |
| 2. | sprdajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| sprdajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sprdao, sprdala, sprdalo | |
| sprdali, sprdale, sprdala | |
Definicija
razg. izvrgavati ruglu (koga), izrugivati se (komu)
Etimologija
✧ s (a)- + v. prdjeti (prditi)
