svȉsnuti
svȉsnuti () svrš. 〈prez. svȉsnēm, pril. pr. -ūvši, imp. svȉsni〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| svisnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | svisnem |
| 2. | svisneš |
| 3. | svisne |
| množina | |
| 1. | svisnemo |
| 2. | svisnete |
| 3. | svisnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | svisnut ću |
| 2. | svisnut ćeš |
| 3. | svisnut će |
| množina | |
| 1. | svisnut ćemo |
| 2. | svisnut ćete |
| 3. | svisnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | svisnuh |
| 2. | svisnu |
| 3. | svisnu |
| množina | |
| 1. | svisnusmo |
| 2. | svisnuste |
| 3. | svisnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | svisnuo sam |
| 2. | svisnuo si |
| 3. | svisnuo je |
| množina | |
| 1. | svisnuli smo |
| 2. | svisnuli ste |
| 3. | svisnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam svisnuo |
| 2. | bio si svisnuo |
| 3. | bio je svisnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo svisnuli |
| 2. | bili ste svisnuli |
| 3. | bili su svisnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | svisni |
| množina | |
| 1. | svisnimo |
| 2. | svisnite |
| glagolski prilog prošli | |
| svisnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| svisnuo, svisnula, svisnulo | |
| svisnuli, svisnule, svisnula | |
Definicija
| 1. | razg. ekspr. naglo umrijeti (od žalosti, bola, tuge, jada); presvisnuti |
| 2. | jako propatiti, propasti (od tuge, jada itd.); presvisnuti |
