štȁviti
štȁviti (što) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -vēći, gl. im. -vljēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| štaviti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | štavim |
| 2. | štaviš |
| 3. | štavi |
| množina | |
| 1. | štavimo |
| 2. | štavite |
| 3. | štave |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | štavit ću |
| 2. | štavit ćeš |
| 3. | štavit će |
| množina | |
| 1. | štavit ćemo |
| 2. | štavit ćete |
| 3. | štavit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | štavljah |
| 2. | štavljaše |
| 3. | štavljaše |
| množina | |
| 1. | štavljasmo |
| 2. | štavljaste |
| 3. | štavljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | štavio sam |
| 2. | štavio si |
| 3. | štavio je |
| množina | |
| 1. | štavili smo |
| 2. | štavili ste |
| 3. | štavili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam štavio |
| 2. | bio si štavio |
| 3. | bio je štavio |
| množina | |
| 1. | bili smo štavili |
| 2. | bili ste štavili |
| 3. | bili su štavili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | štavi |
| množina | |
| 1. | štavimo |
| 2. | štavite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| štaveći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| štavio, štavila, štavilo | |
| štavili, štavile, štavila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| štavljen, štavljena, štavljeno | |
| štavljeni, štavljene, štavljena | |
Definicija
činiti, pripremati sirovu kožu za obrađivanje potapanjem u odgovarajuću otopinu
Etimologija
✧ prasl. *ščava: sok, kiselina (rus. ščavél': kiselica, češ. st̕áva: sok)
