slúpati
slúpati (što) svrš. 〈prez. slẉpām, pril. pr. -āvši, prid. trp. slẉpān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| slupati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | slupam |
| 2. | slupaš |
| 3. | slupa |
| množina | |
| 1. | slupamo |
| 2. | slupate |
| 3. | slupaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | slupat ću |
| 2. | slupat ćeš |
| 3. | slupat će |
| množina | |
| 1. | slupat ćemo |
| 2. | slupat ćete |
| 3. | slupat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | slupah |
| 2. | slupa |
| 3. | slupa |
| množina | |
| 1. | slupasmo |
| 2. | slupaste |
| 3. | slupaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | slupao sam |
| 2. | slupao si |
| 3. | slupao je |
| množina | |
| 1. | slupali smo |
| 2. | slupali ste |
| 3. | slupali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam slupao |
| 2. | bio si slupao |
| 3. | bio je slupao |
| množina | |
| 1. | bili smo slupali |
| 2. | bili ste slupali |
| 3. | bili su slupali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | slupaj |
| množina | |
| 1. | slupajmo |
| 2. | slupajte |
| glagolski prilog prošli | |
| slupavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| slupao, slupala, slupalo | |
| slupali, slupale, slupala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| slupan, slupana, slupano | |
| slupani, slupane, slupana | |
Definicija
| 1. | oštetiti lupajući, udarajući o što, razbiti u komade [slupati auto] |
| 2. | napraviti, načiniti što na brzinu; sklepati, skalupiti |
